Bošnjaci su se već opekli kada je u pitanju konkretna i nedvosmislena podrška međunarodne zajednice.

Naravno, to je bilo 1992. godine, kada su lagahno pušteni niz vodu, pa ako prežive (Bošnjaci) onda će ih, tj. nas, spašavati.

Zapravo, malo drugačije kazano: tek onda kada smo pokazali snagu i silu, onda su bili spremni da nam naša prava priznaju i daju.

Ovako je sve na dugom štapu, jer vidimo da bezobrazluk prolazi, a biti fin, pitanje je u političkom smislu – da li se isplati. Jer, u ovakvom svijetu, primijetimo da je međunarodno pravo jedna sasvim obična imaginacija ili, pak, iluzija. Savremeni teoretičari kažu da je bolje metar političke moći nego kilometar međunarodnog prava.

Da, nažalost, to je svijet u kojem živimo.

Historija se ponavlja, ali to je njena najveća greška, kazali bi cinici. No, mi stvarno vidimo to opetovanje povijesti, jer kada su 1941. godine četnici klali Bošnjake na Drini, u Sarajevu se raspravljalo o tome može li se uzeti abdest i tejemmum preko hulahop čarapa. I sada je nešto slično.

Iz istočne Bosne malo-malo dođe haber da su nekog Bošnjaka gotovo na smrt prebili, a mi se zabavili pričom o kandidatskom statusu i Evropskoj uniji i kako ćemo sve svoje probleme riješiti kada uđemo u tu “paukovu” kuću.

Da se razumijemo, naša želja jeste ući u EU, ali vidimo da je za Bosnu i Hercegovinu, u ovakvoj konstelaciji, kandidatski status gotovo pa nedostižan, a Ukrajina ga je dobila odmah, mada smo i mi u dobroj mjeri egzistencijalno ugroženi.

To, zapravo, izgleda kao u onoj čaršijskoj priči kada su lopovi nasamarili neku poštenu ovdašnju porodicu, smislivši lukav plan. Priča ide ovako, a slikovito opisuje naše današnje stanje ili, pak, status:

Nazvali su lopovi jednu čestitu porodicu i kazali im da su izvučeni na nekoj nagradnoj igri i da su dobili besplatan vikend i prisustvo nekom dobrom seminaru u hotelu na Jadranskom moru. I, da, zaista, bio im je uplaćen vikend i plaćen seminar, na ime bračnog para i njihove maloljetne kćerke. Dobili su potvrdu od menadžmenta hotela i oni se taj određeni vikend spreme i odu na Jadransko more, na seminar i odmor. I, zaista, uživali su u hotelu, na moru, na seminaru im je pričano o nekim bajkovitim projektima u koje mogu biti uključeni, kako im se otvaralo milion mogućnosti itd. Proveli su tri dana, uživali u hotelu, na koncu se zahvalili i rekli da će razmisliti o ponudi pa će se javiti. Na putu do kuće razgovarali su o tome i bili sretni da su “upali” u sve to, jer sada im se nudilo dosta novih poslovnih mogućnosti i projekata. Kad su se vratili kući, zatekla ih je realnost i imali su šta vidjeti: lopovi su u potpunosti opljačkali njihov stan i sve iz njega iznijeli, čak su i utičnice izvadili. 

Slična je situacija i kod nas, samo što ovi lopovi, što žele da nam zemlju, tj., državu i budućnost ukradu, ne bi samo utičnice izvadili – nego bi i zidove odnijeli.

Zato, Bošnjaci, trebaju pamet u glavu i da čuvaju svoju kuću i državu, najbolje kako znaju, jer to je prioritet prioriteta.

(Preporod/Muhamed Velić)